Digitalna transformacija smeštajnih kapaciteta u Srbiji i regionu – CDT Baza znanja

Digitalna transformacija smeštajnih kapaciteta u Srbiji i regionu

Inovacije i tehnološki napredak mogu biti remetilačke snage, posebno za konvencionalno poslovanje u ugostiteljstvu i turizmu. Pri samom pomenu pojedinih digitalnih trendova, kao što je recimo veštačka inteligencija, vlasnici i  menadžeri,  pa čak i većih hotelskih lanaca, samo odmahnu glavom. Stoga se sa pravom možemo zapitati koji su to digitalni trendovi primenjivi u Srbiji i regionu kada je reč o ugostiteljstvu i hotelijerstvu?

IOT je verovatno jedan od digitalnih trendova na koji prvo pomislimo kada govorimo o pametnim hotelima i možemo reći da je on u većoj meri prepoznat i ponegde i primenjen. Međutim čak i tada njegova upotreba se ograničava na poboljšanje korisničkog iskustva gosta u samim sobama (centralizovana kontrola svetla, klimatizacije, servisa i slično) dok su naprednije mogućnosti poput prikupljanja podataka gotovo neiskorišćene. Jedan od razloga svakako možemo naći u neinformisanosti menadžmenta koji nabavlja i koristi samo ono što zadovoljava trenutnu potrebu i sa druge strane izbegava investicije koje nisu vidljive na prvi pogled.

Sa druge strane, postoji i donekle opravdan strah na koji način će populacija gostiju preko 60 godina starosti prihvatiti korišćenje mobilne aplikacije za upravljanje sadržajem i da li je u tom slučaju neophodno gostu pružiti  alternativu.

Kada govorimo o podacima, moramo pomenuti i trend mašinskog učenja, odnosno njegove primene u softverima za menadžment hotelskih resursa (kako smeštaja, tako i dodatnih sadržaja). Pri izboru softvera hotel se najčešće odlučuje za rešenje koje je donekle poznato i čije funkcije je već u nekom obliku koristio u radu (na primer rezervacioni softver) što u startu dovodi do problema, jer se tržište dosta izmenilo i uvedeni su novi i brži kanali prodaje. Sa druge strane većina upravljačkih softvera na tržištu već sadrži komponente koje se odnose na analizu određenih podataka (na primer zadržavanje čistačice u sobi, prisutnost gosta u određeno vreme…), ali su u samim objektima nedovoljno iskorišćeni. Razlog uglavnom podrazumeva otpor zaposlenih i neadekvatnu obuku, pa čak i nerazumevanje mogućnosti softvera i potencijalnih benefita.

Jedan od trendova koji je postao aktuelan u svetu tokom pandemije je i AR i VR. Prisutnost  ovog trenda u Srbiji je u povoju, te će stoga hoteli koji pionirski krenu u njegovu primenu imati i najveće koristi. Trend je primenjiv kao virtuelni proces bukiranja, virtualne ture hotela i okruženja, interaktivne mape hotela, gejmifikacija i slično. Omogućava dodatno angažovanje gosta i interakciju, kao i mogućnost smeštaja da ponudi dodatne usluge koje spadaju u van pansionsku potrošnju. Pojedine turističke organizacije počinju da shvataju mogućnosti ovog trenda, te bi u tim sredinama svakako bilo poželjno da i smeštaji prate razvoj i prilagode svoju ponudu.

Naravno trend prikupljanja i analize podataka za sobom povlači i poboljšanje sajber sigurnosti i zaštite podataka. Iako su u gotovo svim objektima pripremljeni različiti pravilnici i  evidencije, možemo slobodno konstatovati da se kod većine primena ovog trenda svodi na zadovoljenje forme. Menadžment hotela uglavnom ne shvata moguće posledice ransomeware ili denial of service napada i vrlo često nije svestan vrste i načina prikupljanja podataka, pa i neophodnosti njihove zaštite.

Industrija turizma, iako veoma potresena globalnom pandemijom, ima veoma veliki potencijal za unapređenje. Ključni faktori u ovom procesu su: informisanje i obuka kako vlasnika i menadžera, tako i zaposlenih, ali i drugih činilaca koji imaju uticaj na razvoj turizma kao što su lokalne samouprave i slično. Neophodno je upravljačkom kadru u dovoljnoj meri predstaviti digitalne trendove i plastično pokazati na unapređenja i koristi koje može doneti digitalna transformacija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *